Kako se zaštititi od krađe identiteta prilikom plaćanja karticom?

19. 12. 2011. u 10:18
Kako se zaštititi od krađe identiteta prilikom plaćanja karticom?

Krađa identiteta se do sada smatrala kao stvar koja je rezervisana samo za ljude u zapadnim zemljama, koji se nje plaše i brane se godinama. Dok vam se jednom ne desi da novac sa tekućeg računa netragom nestane, a vi ostanete u dozvoljenom ili nedozvoljenom minusu, sigurno vam na pamet neće pasti da bi neko mogao da ukrade broj vaše debitne ili kreditne kartice, bilo na internetu, bilo prilikom plaćanja u prodavnici ili podizanja gotovine na bankomatu.

Pre nego što se zaštitimo, važno je da upoznamo glavne termine i načine prevare.

Spoofing podrazumeva kreiranje lažne verzije nečega (uglavnom internet stranice za online plaćane ili e-mail adrese). Korisnik se prijavljuje svojim korisničkim imenom i lozinkom, ili čak ostavljaju podatke o svojoj kartici, koji tako dolaze u ruke kriminalaca. Oni ih zatim zloupotrebljavaju za pristup stvarnoj web lokaciji za kupovinu. Ovo je posebno opasno za korisnike e-bankinga i ljude koji kupuju online – lopov ima potpuni pristup vašem računu, a ukoliko kupuje virtualne usluge na stranim sajtovima, teško da ćete mu ući u trag.

Phishing napadi su najštetniji napadi prevaranata. Oni najčešće počinju e-mail porukom, u kojoj  obično piše da postoji problem s računom stvarnog korisnika (vlasnika računa) koji trebada se reši. Takve poruke vlasnika računa zamole da pošalje svoje podatke (korisničko ime, broj računa i lozinku). Ponekad, ovi mejlovi sadrže link na stranicu koja izgleda skoro isto kao originalna stranica banke preko koje potrošač posluje i uljudno vas zamole da se prijavite na stranicu s Vašim podacima. Te informacije na žalost dolaze u ruke prevaranta, a on ih koristi da bi obavio kupnovinu ili podigao novac.Ovakav način krađe identiteta se teško otkriva i pretvara se u dugotrajnu noćnu moru koju e teško, ali ne i nemoguće rešiti u svoju korist.

Skimming je prevara sa krađom identiteta vlasnika kartice, koja se događa tako što se u bankomat ili aparat za plaćanje u prodavnici ugradi lažni čitač koji kopira podatke s magnetskog zapisa kartice. Takođe postoji i mini kamera koja snima ukucavanje PIN-a. Prevarant pravi kopiju kartice i jednostavno koristi vaš račun za sopstvene potrebe.

Način apsolutne zaštite od ovih krađa ne postoji, ali se one u mnogo manje slučajeva dešavaju ako ste predosztrožni i pažljivi prilikom transakcija i pratite savete za bezbedno poslovanje.

- Nikad ne plaćajte na neproverenim sajtovima – U Srbiji, većina sajtova koji nude online plaćanje funkcionišu preko portala banaka. To je najbezbedniji način da se novac automatski prenese bez odlaska u banku. Srećna okolnost je da većina sajtova za kupovinu nudi i klasično plaćanje u banci, koje bi trebalo da primenite ako postoji ikakva sumnja u onog ko pruža usluge. Ako kupujete usluge ili robu u inostranstvu, koristite proverene kompanije (čak iako je cena malo viša u odnosu na neku neproverenu), ili, ako ste te sreće da imate adresu u inostranstvu, iskoristite Paypal nalog, koji je mnogo bezbedniji.

Nikome osim banci ne dajte podatke sa kartice – Ne prosleđujte ih e-mailom (čak ni kao odgovor na e-mail iz banke), ne pišite ih na papiriće i ne dajte ih prijateljima.

Pratite stanje na računu – vodite evidenciju potrošenih sredstava i u slučaju promene na računu koju niste vi napravili, odmah obavestite banku.
Budite pažljivi sa e-bankingom – obratite posebnu pažnju na bezbednost tokena ili CD-a sa uputstvima, kao i o podacima (PIN i lozinka) prilikom svake elektronske transakcije.


Pažljivo čuvajte PIN – Ako ga imate zapisanog, držite ga daleko od kartice. Kad ga ukucavate u prodavnici, nemojte ga reći prodavačici da ukuca umesto vas. Kada dižete novac sa bankomata, zaštitite tastaturu šakom, tako da eventualna kamera ne može da ga snimi.

Odmah blokirajte sve izgubljene kartice i prijavite gubitak ličnih dokumenata – Svaki dokument koji sadrži adresu i JMBG može da posluži za krađu identiteta. Ako niste prijavili gubitak, teško ćetze dokazati da niste sami napravili troškove koji vam se stavljaju na teret.

Brišite spam poruke – Često nam stižu spam poruke na engleskom, gde se traži novac ili podaci o računu. Ne odgovarajte na njih i odmah ih obrišite, kako biste bili sigurni da ih neko neće zloupotrebiti.

U Srbiji se zaštitom podataka i identiteta bavi Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka о ličnosti. Za sve dalje informacije o zakonskim okvirima i eventualna pitanja, pretražite sajt povereništva ili im se obratite telefonom i e-mailom.